Pre nego što postane deo slike pigment je samo običan prah. Sitna, jednostavna čestica boje koja tek u dodiru sa vodom, jajčanom emulzijom i četkicom počinje da dobija svoj pravi oblik. Za mene su pigmenti jedan od najlepših delova procesa ikonopisanja. Od praha nastaje boja, od boje nastaje sloj, a sloj po sloj – ikona.

Šta je pigment?

Pigment (pigmentni prah) je obojeni materijal, u obliku finog praha koji daje boju slikarskom materijalu. Može biti različitog porekla – zemljanog, mineralnog, organskog ili sintetičkog i svaki ima svoje osobine. Neki su intenzivni i vrlo jaki, neki nežni i prozračni. Neki prekrivaju površinu, dok drugi daju finu transparentnu boju. Zato svaki pigment zahteva drugačiji pristup. Kada slikam sa njima, ne biram samo nijansu koju želim već mi je vrlo važno kako se pigment ponaša, kako se meša, koliko je fin, kako prijanja za površinu i kakav trag ostavlja kada se osuši.

Pigment i jajčana emulzija?

U tradicionalnoj tehnici jajčane tempere pigment sam po sebi nije gotova boja. Da bi postao boja kojom možemo da slikamo, meša se sa vezivom – jajčanom emulzijom. O njoj sam pisala u prethodnom tekstu, jer upravo ona povezuje pigment i omogućava mu da se nanese na pripremljenu površinu. U tom trenutku se dešava transformacija. Ono što je do malo pre bio samo običan prah postaje u dodiru sa jajčanom emulzijom tečna boja i tada počinje pravi slikarski proces.

Svaki pigment ima svoju priču

Nijanse pigmenata često izgledaju drugačije nego što očekujemo. Neki su u prahu veoma nežni, a kada se pomešaju sa emulzijom postanu duboki i intenzivni. Drugi izgledaju snažno, ali na površini daju mnogo suptilniji ton. Nikada nije dovoljno samo pogledati boju u posudi,  već je potrebno probati na površini papira ili kartona. Potrebno je vreme i iskustvo upoznati boju kroz rad. Možda baš zbog toga volim rad sa pigmentima jer podsećaju da ništa ne nastaje odjednom. Potrebno je vreme. Potrebno je strpljenje. Mnogo tankih slojeva i mnogo pažnje. 

Poreklo pigmenata – od zemlje i minerala do boje

Pigmenti imaju dugu istoriju. Mnogo dužu od same moderne slikarske tube. Čovek je koristio obojene materijale iz prirode još u najranijim oblicima umetnosti. Tragovi prirodnih pigmenata pronađeni su na zidovima pećina, gde su ljudi koristili ono što su imali oko sebe- zemlju, glinu, minerale i ugalj – kako bi napravili prve slike. U početku nije postojala boja, postojala je priroda i ono što je čovek u njoj pronalazio.

Pigmenti iz prirode

Prirodni pigmenti mogu nastati iz različitih materijala. Neki potiču iz zemlje i gline, poput okera. Nijanse prirodnih pigmenata mogu varirati od žute i crvenkaste do braonkastih tonova, sve u zavisnosti od minerala koji se u njima nalaze. Tu su i crni pigmenti, koji mogu nastati sagorevanjem različitih organskih materijala. Jedan od najstarijih načina dobijanja crnog pigmenta bio je upravo korišćenje čađi i ugljenisanih materijala. Zanimljivo je da pigment često nije „ napravljen“ u klasičnom smislu te reči. On se pronađe, iskopa, izdvoji, očisti i samelje i tek onda postaje slikarski materijal. Materijal se usitnjava i melje dok se ne dobije fin prah. Nekada se zatim dodatno prosejava ili prečišćava kako bi se dobile odgovarajuće čestice i čistija boja. Danas nam je mnogo toga dostupno u već pripremljenom obliku, ali kada pogledam pigmente u svojim staklenim teglicama zanimljivo mi je da pomislim da njihova priča počinje mnogo pre nego što su stigli do mene.

Možda je njihov početak u zemlji, možda u kamenu, možda u mineralu…

Prirodni i veštački pigmenti

Danas se pigmenti dele na prirodne i veštačke (sintetičke). Sintetički pigmenti nastaju kontrolisanim hemijskim procesima. Njihov razvoj omogućio je da se dobiju boje koje ranije nisu bile dostupne ili su bile veoma retke. Razvoj sintetičkih pigmenata posebno je promenio istoriju slikarstva. Pojavom novih pigmenata umetnicima se otvorio mnogo veći svet boja – intenzivnijih, stabilnijih, često dostupnijih.

Pigment kao deo istorije umetnosti

Kada razmišljamo o pigmentima kroz istoriju, zapravo pratimo i razvoj same umetnosti. Menjali su se materijali, načini njihove obrade i dostupnost pojedinih boja. Neke su vekovima bile dragocene upravo zato što je njihov pigment bio redak ili veoma težak za dobijanje. Zato boja na staroj slici nije samo estetski izbor umetnika, može biti trag vremena u kome je slika nastala. Upravo zbog toga je rad sa pigmentima zanimljiv. Kada otvorim teglicu sa prahom u njoj ne vidim samo boju već materijal koji ima svoju istoriju, svoj put – od prirode ili laboratorije preko obrade, mlevenja sve do moje palete.

Na kraju, pigment ostaje ono od čega sve počinje – mali trag boje u prahu. Od zemlje, minerala, čovekove veštine nastaje boja. Od boje nastaje sloj, a od bezbroj slojeva umetnost…

Od praha do ikone.

To je put pigmenta.

S ljubavlju,
Jovana